Vladimir Dmitrović, izbjeglica iz Gline, kaže da ga nepregledne kolone izbjeglica kroz Srbiju podsjeća na “Oluju” i kolonu prognanih u kojoj je bio.
“To me je podstaklo da ovim nevoljnicima javno ponudim svoju imovinu – dvije kuće i dva hektara oranica, na besplatno korišćenje najmanje pet godina. Toliko mi preostaje do penzije, kada planiram da se vratim u rodni kraj u kom nisam bio od 1995”, kaže Dmitrović.
Foto: Reuters
Direktor Veritasa Savo Štrbac kaže da ga je već nekoliko krajišnika kontaktiralo sa istom idejom. Štrbac priča da često prolazi pokraj autobusne stanice u Beogradu i vidi te nesretnike, ali i ljude koji im pomažu.
” Avgusta 1995. godine policija nam nije dozvolila da uđemo u Beograd, već su nas terali na Kosovo. Niko bolje od nas ne razume patnju ljudi iz Sirije zbog čega im želimo mnogo više sreće nego što smo je mi imali. Ima u ovoj ideji ironične poruke vlastima Hrvatske da ako im Srbi nisu dobri pa nas već 20 godina sprečavaju da se vratimo, neka probaju sa Sirijcima”, kaže Savo Štrbac.
On dodaje da i sam može ponuditi stan koji je imao u Benkovcu, a zatim i dio imanja.
“Vjerujem da moja majka i brat neće imati ništa protiv da dio imanja poklonimo izbeglicama iz Sirije”, kaže direktor Veritasa.
Tako zbore ugroženi Srbi iz Hrvatske, puni stanova, kuća, zemlje. Zbog velike Srbije nisu uspjeli očuvati svoja imanja u srpskoj državi, pa prema klasičnoj prokletinji “daruju” Sirijcima kuće, da bi ih na daljinski upravljač iskoristili u borbi protiv Hrvatske. Time pokazuju da su nesposobni sami. Plan Srba, nekako se slučajno podudara i sa masonskim idejama.
hop
