Sjedila sam u Beogradu na večeri. Kolegice i ja. Skadarlija. Nepoznati živopisni restorani. Prilaze cigani,dio su “bogate” ponude restorana. Pitaju odakle smo, bez zadrške kažemo…iz Dalmacije..počnu arlaukat Mare moja… ne možeš ignorirati. Ok. Slijedeći stol , odakle ste pitaju cigani…iz Niša… ode pjesma Drażi i kad sam bio mladi četnik… šok.
Treći stol… klat ćemo vas sve do Knina, jer je tamo Krajina. Opajdrči pajdo milijun onih dinara po harmonici za skladbu. Umirem od straja. Račun molimo. Riknula kasa. Moramo čekat.
Odzvanjaju cigani i u Tri šešira. Repertoar isti. Domognemo se apartmana. Upalimo TV, kad tamo Ante Starčević je bio Srbin i po majci i po ocu. Juraj Dalmatinac je također Srbin. Sjeverni Makedonci ne postoje. I oni su Srbi. Emisiju vodi tele koje pari pijano. Gosti -ugledni povjesničari sa njihovog fakulteta u Beogradu.
Mi smo Ustaše. Svi. Oni su ugroženi. Napravili smo genocid. Od Šibenika sjeverno Pavelic je sve prodao Italiji, oni su nam to vratili. Obzirom da je Juga propala naći će se papiri i pripojiti njima. Jer Juga je njihova tvorevina. Sramota.
Ovi što dolaze radit u Hrvatsku su izdajnici i njih će se pokatoličiti jer zna se kakve su Dalmatinke. Kakve? Da vam sve po spisku. Kakve su? Mrš.
A nama je Thompson najveće zlo. I brojite krvna zrnca nefetivih Makarana. Idite na Skadarliju vidit šta je problem. Još mi je mučno.
J.T. iz Makarske
HOP