Ovo je potpuni sumrak razuma. Danas bila u Addiko banci i skoro dobila slom živaca. Unutra u prostranoj poslovnici (200m kvadratnih) dvije bankarke s maskicama, jedna čistačica i portir, svi s jednokratnim rukavicama, osim portira koji pritišće svako 10 min jedan gumb za otvaranje vrata, vrti po mobitelu i svako malo dezinficira ruke (ne znam od koga, valjda u zaštitu od sebe samog).
U predvorju od cca 6m kvadratnih 5 ljudi čeka na red. Na ulaznim vratima četiri obavijesti (!!!), mnoštvo zabrana na njima, među njima jedna posebno sumanuta: morate skinut maskicu na trenutak prije nego uđete da vas nadzorna kamera pripusti. Ko u Alcatrazu! Mora se ulaziti jedan po jedan, kad jedan izađe, tek onda slijedeći može ući. Neka mlada ženskica izađe a ovi koji čekaju ko hipnotizirani čekaju na mig zastitara s prstom na gumbu koji otvara vrata. Pitam okupljene: eto, jedna je izašla, zakaj netko ne uđe? Napadne me histerična baba da kaj hoću jer je prije nje već netko ušao pa se i to broji. Mislim si (a to joj onda i kažem): vi ste samo dočekali da se krenete igrat policajca. Baba se pjeni u obranu korone, a ja joj pričepim: jel vi stvarno mislite da se banka koja vas je ovršila brine za vaše zdravlje? Baba uvrijeđeno umukne, a svi se počeli smijuckat… U prosoriji od par kvadrata toliko ljudi znači idealan krug za zarazu po spasiocu Berošu.
Natiskani klijenti čekaju ulazak u banku. U predvorju je očito previše ljudi što banku previše ne brine.
Izađem van nakon obavljenog posla i mislim si: u normalna vremena bi maske u situacijama pljačke banaka nosili likovi s druge strane šaltera, a ne sami bankari 😎🤣
Zaključak: za mene je bolje da sam što duže u dobrovoljnoj izolaciji, jer se jednostavno ne mogu nositi s ljudskom glupošću, a ta će tek izaći na sunce kad karantena popusti…
