Želio bih ispričati priču koja me je zadesila zbog kovid potvrde.
Invalid sam i blokiran mi je račun tako da invalidninu mogu podignut jedino na šalteru Hrvatske poštanske banke.
Invalidnina stiže oko petnestog u mjesecu, a ja san otiša po nju 18. 1. 2022. godine, tada su mi na šalteru banke tražili kovid potvrdu, na što san ja rekao “da imam potvrdu i da moje zdastveno stanje ima pravo znati samo moj doktor” , a “da oni s tim krše moja prava te da im nisam dužan dati uvid u svoje zdrastveno stanje “.
Ali oni mi nisu i dalje htijeli dati invalidninu i zaštitar me je pokušao izbaciti iz banke našto sam ja reka da ću zvati policiju i da on krši moja prava, tako sam na kraju otišao kući bez invalidnine, a pošto mi je to jedini izvor prihoda i ovisim od njega rekao sam im u banci da mi oni uskraćujo hranu koja mi već ponestaje 10-tog i jedva dokusuran do 17-tog u mjesecu.
Oni mi tad nedaju ono što mi zakonom pripada i tako počinje moja agonija borbe za golu egzstenciju, vraćam se tada kući i tražim posljedne mrvice hrane da preživim, bivam prisiljen da prosim od susjeda i poznanika kao posljedni prosjak da nekako preživin prvu sedmicu dana.
Tako počinjem da propadam i psihički i fizički , padam u sve teže stanje a samo zato što tamo neki bankar neće dati moju invanlidinu kojom jedva sastavljam kraj s krajem.
Tako 14 dana prosim i molim za koru kruha i pomišljam da je bolje i u zatvoru i tamo imaju 3 obroka, a ja nemam što da jedem danima, samo zato što mi neće isplatiti invalidninu zbog neke nezakonite potvrde.
To me toliko pogađalo da sam 14-ti dan došao u banku pa su mi ipak dali mirovinu i bez potvrde i tako da je moja muka prošla.
Pitam se gdje ja to živim da mi netko može samo tako uskratit kruh i da može se iživljavati nad nemoćnim invalidom, uništavati i ponižavati gore od zarobljenika ili zatvorenika ?
Ja znam da me je ovo izgladnjivanje i matretiranje stvorilo još jačim i da ću se trudit svim sredstvima pravnim da ovi iživljvatelji budu kažnjeni .
Čitatelj V. Perković
HOP